Umetnost pletenja
Umetnost pletenja je jedna od najstarijih tehnika vezanih za stvaranje tkanine,tj starije je od tehnike tkanja.Petlje se mogu izrađivati ručno bez ikakavod oruđa,dok za tkanje treba pomoćni stroj. Prve igle izrađene su od kostiju ili drveta,a petlje koje su korićene tada iste su kao i ove koje danas radimo.
Danas je uobičajeno da se jedna pleteća igla drži levom, a druga desnom rukom,dok se nit prediva iz klupčeta provlači kroz prste leve ruke. Da je pletenje poznato još iz davnina ukazuju i grčke vaze na kojima žene nose tesno pripijenu odeću.U rimskim grobovima legionara nađene su čarape rađene pletenjem. U 13 veku pletenje je u prvom planu,i to u Italiji,iz tog vremena ostale su rukavice pape Klementa V.Španci su u to vreme ponovo ovladali pletenjem,preuzimajući ga od Mavara,koji su u to vreme vladali Španijom. Rudolf II Habsburški pozvao je u Prag Italijanske umetničke zanatlije,koji uvode pletenje severno od Alpa.
U svakom slučaju od 16 veka postoji mnogo dokaza o pletenju i upotrebi pletenih predmeta. Na primer 1519 godine počinje proizvodnja pletenih čarapa u Notingamu. Kralj Henrik VIIi imao je čarape koje su bile pletene id svile u Veneciji ili Milanu, i to vreme prestavljale su luksuz dostupan samo bogatom plemstvu. Krajem 16 veka pletenje postaje zanimanje zakonom priznato i uvršteno u zanastvo. U 17 veku nastaje pravo oduševljenje pletenjem.Kultura stanovanja u to doba podrazumevala je rukom rađene stolnjake,zavese,pokrivače,torbice,čarape.
Za veme Prvog svetsko rata počinju da se pletu praktični predmeti za zaštitu od zime:sokne,džemperi,kape.rukavice za vojnike na frontu. Danas je pletenje uglavnom hobi koji je ujedno i koristan.Lepota pletenja zavisi od maštovitosti pletilje.